Anica
„Stalno smo se vodili mišlju da imamo dosta vremena, uživaćemo i nismo još spremni da se brinemo o još jednoj osobi. A onda su se iz dana u dan pojavili moji materinski instikti. Tada sam imala 26 godina. Dogovorila sam se sa partnerom da ću prestati da uzimam kontracepciju i dozvolili da se sve samo razvija. Nismo se mnogo trudili. Uskoro sam zaprošena i misli o bebi su bile zamenjene mislima o svadbi. Ali sam posle svadbe shvatila da sada stvarno želim bebu.
Suprug je govorio da nije potrebno da se uzrujavamo, ali ja sam već uveliko računala kada su plodni dani i postajala nervozna jer testovi nisu pokazivali da imam ovulaciju. Kada je procurela i naredna godina i moj 29. rođendan se bližio počela sam da osećam povremene bolove u stomaku. Bojala sam se da je moguće da imam endometriozu. Prošla sam i operaciju, koja na sreću nije potvrdila tu dijagnozu, ali su uradili i hromopertubaciju i bušenje jajnika, koji bi trebalo da poviše šanse da zatrudnim. Ali i dalje ništa od toga.
Prilikom preventivnog pregleda kod svog ginekologa sam dogovorila konsultaciju u Repromedi. Na osnovu početnih pregleda smo saznali da je zahvaljujući mojoj nepravilnoj ovulaciji šansa da zatrudnim prirodnim putem niska, i na osnovu toga se odlučili da uradimo IVF.
Sa stimulacijom smo odmah započeli, vađenje jajnih ćelija je prošlo bez problema. Posle oplodnje i dijagnostike smo imali 7 zdravih embriona. Prvom KETu sam se redovala kao Novoj godini. Iako zvuči neverovatno, a i suprug se šalio na moj račun, već po dolasku kući sam osećala kako se bebica „ugnežđava“. Kada su počeli i ostali simptomi posle 10 dana nisam mogla da izdržim dalje čekanje i uradila sam test. Prelep je osećaj videti dve linije koje se pojavljuju. Suprug i ja smo bili presrećni. Prilikom prve kontrole nam je doktorka potvrdila trudnoću. Prva tri meseca su bila poprilično naporna zbog mučnine, ali čim sam prestala da uzimam hormone posle 12. nedelje sve se sredilo i ostatak trudnoće sam uživala.
Porođaj je prošao bez problema. Za nas je to bilo prelepo iskustvo i posle par sati je sa nama bila i naša princezica. Presrećni smo i zahvaljujemo Repromedi što su nam pomogli. Uskoro ćemo se ponovo videti, kad budemo došli po brata ili sestricu.“
Milerovi
