Kordinatorka. Sa svojim klijentima deli brige, ali i radost čekajući bebu.
Često se dogodi da je ona prva osoba sa kojom žene komuniciraju kada se interesuju za aisisturanu reprodukciju. Takođe, i one koje žele da doniraju jajne ćelije ili da postanu surogat majke. Žene i parove vode kroz ceo proces koji često nije jednostavan. Ona im je savetnik, podrška i na kraju često prva osoba kojoj javljaju radosnu vest kada se zatrudni. To je zanimanje kordinatorke na našoj klinici.
Nakon apsolviranja prve konsultacije sa lekarom, svaka klijentkinja dobija kordinatorku koja ima konkretnu specijalizaciju. Bilo da se radi o ženi koja bi želela bebu koju prirodnim putem ne može da dobije, ili o ženi koja se odlučila da svoje jajne ćelije donira neplodnom paru. Jedna od deset kordinatorki na našoj klinici je Petra Kleckerova. Iako za ovo zanimanje nije potrebno da se završi medicinsko usmerenje, ona je baš studirala da bude porođajna sestra – babica. „To, što se orijentišem u zdravstvu vidim u svom poslu kao olakšavajuću okolnost. Iako zdravstveno stanje pacijentkinje ili celog para vodi doktor, znam šta se događa i tako mogu na bolji način da se našim pacijentima prilagodim,“ navodi Kleckerova.
Petra Kleckerova kod nas ima zadatak da komunicira sa donorima. Čim se žene o doniranju jajnih ćelija informišu preko reklama, popriličan broj njih kontaktira kliniku. To ne znači da su sve pogodne za doniranje jajnih ćelija. „Moj zadatak je da ceo taj proces kordinišem. Prvi korak je da zainteresovana za doniranje dobije od nas upitnik. Već na osnovu njega možemo velikim delom da utvrdimo da li je za ženu pogodno doniranje. Odlučujući faktor je na primer zdravstveno stanje pacijentkinje, njena porodična anamneza, ali na primer i starost,“ objašnjava.
Pod zdravljem se, naravno, ne podrazumeva samo to što se na prvi pogled vidi. Dijagnoza genetskog problema bez vidljivih mana može svog nosioca veoma iznenaditi. Jedan od daljih koraka je i genetski test. „Na klinici Repromeda koristimo specijalno razvijeni test zvan PANDA, što je skraćenica za panelsku dijagnostičku analizu. Omoguáva nam da ispitamo stotine mutacija i varijanti u DNK, koje uzrokuju najčešća genetska oboljenja, kao što su na primer cistička fibroza ili gluvoća, ili one koje imaju veliki uticaj na plodnost,“ opisuje kordinatorka i dodaje: „Ovaj test nam može pokazati da li je žena, koja bi rado donirala jajne ćelije, zdrava, i ne prenosi nikakvo genetsko oboljenje koje bi moglo da izazove oboljenje sa velikom verovatnoćom kod bebe razvijene iz njene jajne ćelije.“
Ako test ukaže da se kod žene donatorke takav gen pojavljuje, odabir jajnih ćelija će biti obustavljen. „Nesporna pogodnost je da iako moramo da odbijemo donatorku iz bilo kog razloga, uvek od našeg lekara dobije informaciju zašto ne može da nastavi dalje sa doniranjem. Na taj način svaka zainteresovana žena dobije vredne informacije o svom generalnom zdravlju i reprodukciji, od hormonske slike do na primer, izveštaj o polno prenosivoj bolesti,“ dodaje Petra Kleckerova.
Takvo saznanje nije uvek prijatno i sam proces doniranja jajnih ćelija ili asistirane reprodukcije je često za mnoge žene psihički težak ispit. Zato nije čudno da veliki broj njih osećaju da je kordinatorka koje je sa njom i tokom celog procesa dostupna, osoba kojoj mogu da se povere i koja ih razume. Tokom procesa nije uvek opterećenje i briga, ali kordinatorke proživljavaju sa svojim pacijentkinjama i srećne događaje. „Sa budućim mamama se rastajemo kada lekar potvrdi srčani ritam ploda. To je približno u osmoj nedelji trudnoće. Neke žene sa nama održavaju i kontakt tokom trudnoće, a po završetku nam često šalju i slike,“ kaže kordinatorka.
„Pod nazivom kordinator ili kordinatorka velika većina ljudi ne može da pretpostavi šta tačno znači. Vidimo da se iza njega nalazi osoba koja ima odlične komunikacijske, organizacijske i marketinške osobine. Ali za nas je pojam veoma konkretan. Za nas znači da je osoba sposobna, na koju može da se osloni, lojalna i diskretna. Veoma je važan i prijatan pristup, jer je duševni stav žene koja prolazi kroz asistiranu reprodukciju ili doniranje jajnih ćelija veoma krh, kao i kod parova koji moraju da budu sigurni da kordinatorkama mogu potpuno da veruju i da se povere,“ objašnjava direktorka klinike Repromeda Katerina Vesela. „Kao i drugi koji zapošljavaju, i mi se u poslednjim godinama susrećemo sa nedostatkom takvih kvalitetnih ljudi, trenutno bismo rado imali i kordinatorku za inostrane pacijente,“ završava.
