PGD-M: monogenih obolenja

Preimplantacijsko genetsko testiranje monogenih oboljenja (PGT-M), ranije primplatacijska genetska dijagnostika (PGD) je preporučljiva parovima koji imaju dokazan rizik prenosa ozbiljnih genetskih oboljenja koje se prenosi preko oštećenog gena roditelja na potomka.

Šta je to PGT-M?

Preimplatacijsko genetsko testiranje monogenih oboljenja (PGT-M) je metoda koja omogućava da se izabere tzv. „zdrav“ embrion bez određene genetske mane. Karakteristika ove metode je da se povezuje uvek sa metodama asistirane reprodukcije i sa vantelesnom oplodnjom i da tako dolazi do izbora embriona još pre njegovog prenosa u matericu majke. Glavna prednost takvog postupka je izbegavanje rizika da se na plod prenese genetska mana. Par zato ne mora da rešava potencijalne odluke da veštački prekida trudnoću, koja su u praksi ne samo etičke dileme ali i psihičko opterećenje za ceo par, kao i zdravstvene komplikacije za ženu. Veštački prekid trudnoće može imati negativan uticaj na kasniju mogućnost para da ponovo zatrudni.

Monogena oboljenja

U naučnim databazama postoji naznaka za više od 5000 ozbiljnih nasldnih oboljenja koja su potencijalno otkrivena uz pomoć preimplatacijskog testiranja. Monogenska nasledna oboljenja su uzrokovana nefunkcionalnošću jednog našeg gena. 

Kkoje su najčešći tipovi ozbiljnih oboljenja?

Ako treba da jednostavno opišemo ozbiljna oboljenja na osnovu naslednog faktora, možemo ih podeliti u tri osnovne grupe:

• sa recesivnim nasleđem
• sa dominantnim nasleđem
• sa nasleđem vezanim za polni hromozom 

Za svaku grupu važe različiti rizici prenosa oboljenja na potomke i na taj način različiti način za izbor embriona koji je pogodan za transfer.

Najčešća ozbiljna oboljenja koje se pojavljuju u našoj sredini su:

• cistična fibroza
• spinalna muskulatorna atrofija
• metabolički poremećaji
• neurofibromatoza
• Marfanov sindrom
• Hantingtonova chorea
• porodična hiperholesterolemija
• sindrom fragilnog X
• sindrom mišićne distrofije

Ostale nasledne dispozicije tumorskih oboljenja npr. BRCA1 a BRCA2.

Koja oboljenja možemo da ispitamo?

U genetskoj laboratoriji klinike REPROMEDA radi tim specijalista koji su sposobni da pripreme sve okolnosti tako da preimplatacijsko testiranje osigura neprisutnost praktično bilo kojeg ozbiljnog naslednog oboljenja. 

Ne pravimo nikakve granice i spremni smo da pređemo preko bilo koje prepreke. Svaka porodica ima svoj specifičan genetski problem i zato za svaku porodicu tražimo individualan optimalan pristup.

Kako partneri mogu da se informiču da li je u njihovoj porodici prisutno određeno nasledno oboljenje?

Nejčešće se partneri upoznaju sa genetskim problemima u rodini na žalost tada kada dobiju dete kod koga se ozbiljni genetski problem pojavi.

Bolja situacija je ako partneri saznaju pre toga – tada kada je genetsko ispitivanje izvedeno preventivno, kada se ustanovi da drugi član porodice ima ili u slučaju tzv. prediktivnog panela i sl.

Princip PGT-M

Metoda omogućava dijagnostiku razvojnih mana ili naslednih bolesti još pre uvođenja embriona u matericu. Misli se na, za sada, jedinu preventivnu metodu koja može pre početka trudnoće zaustavi oplodnju ometenog deteta ili takođe da se za transfer izabere takav embrion koji ne sadrži manu ili bolest koja je bila ispitivana. PGT-M predstavlja za porodicu sa genetskim problemima metodu na koju mogu da se oslone da će odstraniti mogućnost prenosa ozbiljnih mana i naslednih bolesti na potomke.

Tok PGT-M

Pre PGT-M…

Svaki par mora pre početka programa asistirane reprodukcije da prođe grupu raznih ispitivanja. Klinički stručnjak će uraditi kompleksu dijagnostiku i iz toga dobiti predstavu kakav stimulacijski protokol je pogodan za partnerku, kao i kakve konkretne metode i postupci bi trebalo da se koriste tokom ciklusa IVF. Ako se pokaže da su partneri pogodni da se izvede IVF ciklus sa preimplatacijskim ispitivanjem embriona, imali biste konsultaciju sa kliničkim genetičarem koji se specijalizovao baš za problematiku preimplatacijskog testiranja. Partneri će dobiti sve potrebne informacije da celo lečenje prođe uspešno i imaju mogućnost da sa našim specijalistima nekoliko puta diskutuju.

Osnovni uslovi za uspešni završetak PGT-M

Opšti colj je da se dobije što veći broj kvalitetnih embriona. Moramo ipak da računamo i da određeni broj embriona su predodređeni da pozitivno reaguju na otkrivanje naslednih bolesti. Ako u jednom ciklusu ne dobijemo dovoljan broj embriona da bi očekivali da dobijemo zdrav embrion, moguće je da se svi embrioni zamrznu i da se u narednom ciklusu ponovo uradi stimulacija, vađenje jajnih ćelija i njihova oplodnja. Za ispitivanje se onda spoje svi embrioni iz oba ciklusa. Takav postupak nazivamo grupisan ciklus. Na taj način možemo da imamo veću verovatnoću da nađemo zdrav embrion i ogrničimo nepotrebno trošenje para.

Tok samog PGT-M

Prilikom samog PGT-M se ženi, posle hormonalne stimulacije, vade jajne ćelije, oplode i posle petodnevnog gajenja embriona se uz pomoć mikromanipulatora iz razivjajućeg embriona biopsuje (vadi) grupa od sedam ćelija. Ta metoda je veoma pažljiva prema embrionu jer ne predstavlja nikakav rizik za budući razvoj ploda.

Materijal koji se ispituje

Za analizu se najčešće koristi

• grupa ćelija iz blastociste (5. ili 6. dan embriona) – tzv. trofektoderm
• ćelija trodnevnog embriona – blastomera
• polova telašca jajne ćelije – polociti

Trenutni trend je ispitivanje materijala blastociste. Taj vid omogućava da se odredi kompletan genom ploda (majčin i očev deo).

Uzete ćelije DNK potom se koriste za određivanje genskog sastava embriona. Na taj način možemo da kažemo, sa sigurnošću od skoro 100% da je testiran embrion zdrav ili da prenosi naslednu bolesti ili pak da nosi naslednu predispoziciju da se kasnije bolest razvije.

Embrion koji prođe kroz takvo testiranje koje je ocenjeno kao genetski pogodno se potom prenosi u matericu majke. Ako par ima više embriona koji su pogodni za transfer se veoma pažljivom metodom mogu zamrnuti i sačuvati u tečnom azotu. Kasnije mogu da se koriste pa ponovni transfer ili u budućnosti ako par želi dalje dete.

Izvođenje embriotransfera

U slučaju ispitivanja trodnevnih embriona najčešće se transfer obavlja 5. dana.

Iako se sve više i više propagira ispitivanje materijala iz blastociste, moguće je da se transferuju blastociste ili 6. dana ili ih vitrifikovati (zamrznuti modernom metodom koja je veoma bezbedna i efektna) i onda koristiti u narednom ciklusu.

Kod stimulisanih ciklusa ne dolazi do rasta najbolje sluzokože i zato je bolje izvršiti vitrifikaciju i odložiti transfer za naredni ciklus. Dokazano je da takav postupak, ponajviše kod starijih žena, povećava verovatnoću implantacije i broja rođene dece.

Koliko PGT-M košta?

Velika prednost za parove sa genetičkim rizicima je mogućnost plaćanja preimplatacijskog testiranja od strane zdravstvenog osiguranja. Ako se PGT-M realizuje, omogućavamo i tu metodu gde klijenti ne doplaćuju.

Prilikom absolviranja IVF/PGT-M ciklusa, nastaju za par dodatni troškovi vezani za izvođenjem metode IVF. Reč je o naprimer, ubrizgavanju spermatozoida u jajnu ćeliju (ICSI), produženoj kultivaciji embriona, kriokonzervaciji embriona i dodatak za lekove u hormonskom lečenju koja je obavezna da bi se izdvojio veći broj jajnih ćelija. Ovaj postupak je isti u svim centrima u ČR.

Više informacija o uslovima plaćanja i daljim mogućnostima možete dobiti tokom konsultacija sa našim specijalistima.

Zašto PGT-M baš u Repromedi?

U repromedi izvodimo preimlatacijsko testiranje retkih naslednih bolesti još od 2004., kao centar asistirane reprodukcije koji najduže radi u ČR. Naše bogato iskustvo i saznanja iz oblasti PGT-M se trudimo da povežemo sa predstavama pacijenata o toku samog lečenja i celog procesa testiranja.

Mi smo prvi centar u srednjoj Evropi koji je u standardnu praksu uveo revolucionarnu metodu Kariomaping.

Kario maping

Kariomaping je nova tehnologija genetske analize embriona, zahvaljujući kojoj može da se spreči prenos genetske mane na dalju generaciju. To važi ne samo za parove kod koga su oba partnera prenosioci određene bolesti, ali i kod osoba koje već trpe neki vi naslednog oboljenja.

Kako Kariomaping funkcioniše?

Prvo je potrebno da se dobije uzorak krvi budućeg oca, majke i nekog bliskog srodnika kod koga znamo da ima oboljenje, ili je zdrav (u pogledu praćenog oboljenja). U većini slučajeva i dete datog para bi bio isti slučaj. Uzorak krvi tog rođaka se označava tada kao tzv. „referentni uzorak“.

Pomoću Kariomapinga je moguće ispitati hromozome, forme stvorene našom DNK i proteine koji sadrže geni i koji se nalaze u ljudskim ćelijama. Metodom Kariomaping  se ispituju hromozomi majke, oca i referentnog uzorka na oko 300 hiljada različitih mesta. Na taj način se sa sigurnošću određuje tzv. „DNK profil“ hromozoma sa mutiranim genom. Potom se ispituju svi embrioni na način da se sa sigurnošću može isključiti mogućnost da sadrže mutirani gen.

Ako DNK profil povezan sa mutiranim genom nije prisutan, može se reći da su embrioni potpuno normalne kopije gena bez mutacije i trebalo bi da budu iz perspektive tog oboljenja zdrava. Takvi embrioni su pogodni za transfer u matericu majke.

Kako se Kariompaing razlikuje od ostalih metoda kopje se koriste pri PGT-M?

Pojednostavljenost I brzina

Osim DNK partnera, nije potrebno da se traži DNK ostalih rođaka. Potreban je samo uzorak DNK jednog člana porodice (dete ili neko od rođaka), ali u nekim slučajevim je dovoljna DNK samo od oba partnera.

Rečenje i za nasledna kancerogena oboljenja

Ova metoda je pogodna za sve vrste monogenih oboljenja, kao i za sva nasledna kancerogena oboljenja kao što su mutacije u BRCA1 i BRCA2 genima.

Dva u jednom

U okviru ispitivanja uz pomoć kariomapinga je automatski iz istog uzoraka urađen pregled aneuplodija svih hromozoma (PGT-A), čime dobijate sve prednosti tog ispitivanja. Za transfer su onda izabrani samo embrioni koji su zdravi i sa tačnim brojem hromozoma, što povećava šansu da se zatrudni i istovremeno da se isključi mogućnost dobijanja deteta sa drugim razvojnim manama koji su uslovljeni baš tim nepravilnim brojem hromozoma (Daunov sindrom, Edvardov sindrom…).

Naš savet

Preimplantacijsko genetsko testiranje monogenih oboljenja ne može da garantuje rođenje absolutno zdravog deteta, ali može sa sigurnošću da isključi prenošenje konkretne genetske mane na sledeću generaciju.

U takvim slučajevima se par ne mora bojati da će zbog poznatog problema u napred morati da prekine veštačkim putem trudnoću. Na taj način će izbeći veoma tečke odluke sa ljudske i etičke strane, a istovremeno će moći celu trudnoću da dožive u radosnom očekivanju kao i svi ostali roditelji.

Uređaj iScan koji koristimo za metodu Kariomaping u okviru preimplatacijskog genetskog testiranja.